70 Godina kvaliteta

Pitanje je da li se još uvek neko seća otvaranja Abrahama davne 1939. godine. Oni sa najdužim pamćenjem tvrde da juneći perkelt s turoš čusom i gulaš od teleće glave, od kada se sećaju nisu menjali svoj kvalitet. E, to je pravo kultno mesto...

Ima mesta i restorana gde se još uvek dobro jede. Nenad Čanak je to i zapisao u knjizi utisaka gostiju palićke Gostione „Abraham“, Željko Rebrača ovde svrati kada god ga put navede na sever Vojvodine, kao i Rambo Amadeus i mnoge druge ličnosti domaćeg džet-seta, dok je glumac Dragan Nikolić „okrivio“ režisera Zdravka Šotru i njegovu ekipu što su ga doveli na gastronomsko sladostrašće kome je teško s merom odoleti.

Juneći perkelt s turoš čusom (domaći rezanci sa sirom i komadićima pečene slanine), kao i gulaš od teleće glave, višedecenijski specijalitet „Abrahama“, prvi je „zakuvao“ palićki mesar Jožef Abraham još 1939. godine. Posle Drugog svetskog rata, njegov sin Ferenc, a kasnije njegova kćer Kristina, nastavili su očevu i dedinu tradiciju, i od gulaša, paprikaša ili perkelta, u zavisnosti ko ga kako zove i priprema, napravili kultno jelo, čiji je ukus nepromenjiv.

U Gostionu „Abraham“, na izlazu iz Palića (put E-75, Subotica-Horgoš), dolazi se specijalno i zbog filirane riblje čorbe, škembića (utorkom), gulaša od teleće glave (petkom), ali i slatkiša „šomloi galuška“. Na meniu ima, naravno, i drugih jela iz ovog podneblja, ali ne i, na primer, roštiljskih specijaliteta.

- Roštilj treba jesti kod ugostitelja od Beograda pa južnije. Mi smo pokušavali, čak smo naručivali pripremljeno meso iz Leskovca ali, jednostavno, to nama ne ide i nećemo da radimo ono što drugi od nas bolje umeju – kaže Ester Abraham, glavni ekonom ovog restorana.

Ugostiteljska pravila u „Abrahamu“ nisu menjana decenijama. Ne zato što vlasnici ili osoblje nisu maštoviti već, jednostavno, s toga što se pravilo Ferenca Abrahama, ustanovljeno još 50-ih godina prošlog veka pokazalo potpuno delotvorno. Ono glasi da u restoranu ne treba stalna (živa) muzika („Naša muzika je sviranje kašika i viljušaka“) i „Danju radi da bi se noću odmarao“. Poštujući i dan-danas ova načela, Gostiona „Abraham“ je otvorena od 11.00 do 23.00 sata, nedeljom od 11.00 do 18.00 sati, a ponedeljkom je – dan za odmor.

- Imamo zaista dobre goste, kojima ne manjka gastronomsko znanje i zato nastojimo da ne napravimo ni najmanju grešku. Ne praktikujemo „meni ručak“, ali narudžbinu ko hoće, može nositi kući, što se ne retko i čini. Zadržali smo reč „domaće“ u pravom smislu i zato poslužujemo (zaista) domaće rakije od dunje, kajsije i kruške, kao i vina iz ovog podnebja. Ljudi to cene i verujem da smo zato veoma posećeni preko vikenda, ali nam dolaze i mnogi putnici – vozači koji su oprobali naša jela – kaže vlasnica Kristina Abraham.

Najnoviji „Gastronomski vodič Subotice i Palića“, autora Miroslava Božina, počinje sloganom „Ej, čoveče, gde se dede? Pođi gde se dobro jede!“.

U toj izreci Gostiona „Abraham“ je, svakako, bez premca.

- Samo jednom, koliko se sećam, jedan gost iz Amerike imao je zamerku na „Abrahama“, ali ne na uslugu ili jelo već – na naziv lokala. Bio je to muškarac srednjih godina, verovatno „naše gore list“, jer je odlično govorio srpski jezik. Pitao je s kojim pravom koristimo ime legendarnog američkog predsednika Abrahama Linkolna (1809-1865). Kada smo mu objasnili da se radi o imenu našeg dede, da nije samo Linkoln bio Abraham već, eto, i Jožef, i Ferenc i ja, on se nasmejao i čestitao nam na kvalitetu posluženog jela – dodaje Kristina.

Recimo da se samo u „Abrahamu“, uz već tradicionalnu „Šomloi galušku“ mogu dobiti – palačinke s makom. Ovaj desert retkost je i u najelitnijim objektima.

M. Popadić